недеља, 19. фебруар 2017.

Sve za ljubav

Moja ljubavna prica je jedna prica kao iz filma. Verovatno posle citanje ovog bloga necete da verujte da je sve istina.

Proslo je bombardovanje i dosli smo da vidimo familiju od mamine strane. Moj otac je Holandjanin a majka je Srpkinja, koja vec 40 godine zivi u Holandiju. Sedim sa sestru od tetke ispred kuce i prolazi jedan lep momak. Moja sestra kaze ej Caki sta radis?? (Inace strasno glupo pitanje koj nikad nisam razumela i nikad nisam mogla da odgovorim, valjda vidis sta radim. Stojim, sedim, hodam..) Ugledam u njega. Bas mi se svidja! Oci nam se sretnu i vidim struju kako prolazi. U Holandiju se ne trosi vreme i pitam ga da pijemo kafu. Slabo govorim Srpski, kuci smo pricali Holandski i samo se druzimo sa Holandjanini. "Ajde sedi, hoces kafu?" Pricamo mi (na engleski) o muziku i svasta nesto. Dolazi mi majka i pita: "O cemu pricate?" " Pricamo o tome da cemo da se vencamo", zezam se ja. Uvece se dogovorimo da se vidjamo. E sad me kopka, nikad nisam izasla sa Srbin.. u Holandiju se zna, sloboda u svemu. Tamo se ne ceka za nista. A ostale mi samo 5 dana ovde u Nis. Jednom se zivi i budemo zajedno 5 strastvenih dana. Posle toga smo pisali pismo svaki drugi dan. U to vreme retko ko je imao internet a telefonske pozive su bili uzasni skupi. Ja ludim..zaljubljena preko usi! Resim da se selim u Srbiju. Ja tada 20 godine mlada. Zavrsila visu skolu i bila zaposljena. Dajem otkaz, U2 muziku u usi i sednem u autobus. Gde mi je glava! Majka i otac placu, u Srbiju haos. Demonstracije, restrikcije, hladno. Ja dosla sa kesu pare. Dodjem i provedem se. Zivim malo kod tetke i malo kod babe.    Zbog vize nisam smela duze od 3 meseci da sedim i tako odem posle 3 meseci. Plakanje, muka, tuga. Prodju 6 nedelje evo me opet. Proslo neko vreme i ostanem bez pare. Pita me Milos:" Sta ti je Natascha?" "Nesto sve cutis". "Ma nista." "Kazi slobodno sta ti je!" A ja sapucam:" nemam pare..." "EEE to li je problem!" "Udji u auto!" Odemo mi negde na neki trg. "Ajde izadji i na najjace vici:"ja nemam pare." "Ma dajjjj!" Kaze on:"ja cu prvi, JA NEMAM PARE!!!!!!" Meni smesno, smejem se.. "Ajde sad ti!" "JA NEMAM PARE!!!!!" Na sve strane se pali svetlo.. da noc je bilo. Otvaraju se prozori i ljudi vicu da budemo tisi i da oni isto nemaju pare. Smejem se i skontam da sa njim zelim da ostarim.

Vracam se u Holandiju i raspitam se kako moze on kod mene da dodje. Tamo mi kazu da ako smo vencani da moze da dodje bez obzira sto malo zaradjujem. Te veceri se dopisujemo. " Slusaj ako zelis da budemo zajedno moramo da se vencamo!" Tisina sa druge strane..... posle dugacke sekunde cujem:"dobro onda.. " Kakva romantika!!!😅  "Kada da se vencamo?" Pita on.. "Pa ajde za 2 nedelje?" "Ajde onda..." spustim slusalicu. "Mama, tata ja se vencam!" "MOLIM????NE DOLAZI U OBZIRU!!!" " Dobro ja se vencam i gotovo!" Spremam ceo kofer papire, kupim si haljinu belu i bele cipele. Odem u casino sa zadnje pare i stavljam sve na 1 broj i pobedim 36x unos. Taman za avio karte i svadbu. U zadnji tren moja majka odluci da zeli i ona da ide samnom. Stizemo u Nis u ponedeljak a vencanje u cetvrtak. Odem do Milosu. " Slusaj ovde u Srbiju postoju obicaje". " Na dan vencanje moras da peres noge od svekar."  " Molim!!!!!" To nece da se desi!!!" "Smiri se, salim se" ufff zamalo da otkazem... kakva glupa sala 😥. Noc pre vencanje moja majka mi kaze:" slusaj nije sramota ako ipak neces da se vencas, dobro razmisli". Zatvorim oci i pomislim zivot bez njega. Nemogu.. moram da se vencam. Cetvrtak ujutru 9:00. Pitaju me kad ce dodje frizer i sminkar.. nisam uopste planirala ni frizer ni sminkar. Imam 21 godine i nikada nisam razmislila o svoju svadbu. Ajde gde mogu kod frizer?? Brzo u taxi. Stizem kod frizer i cekam. Kad sam dosla na redu pitaju me sta zelim. Gledam u sat i kazem: " vencam se za 2 sata". Frizerka me gleda sa panikom u oci... sa sve strane su dosle frizerke da me srede. Zavrsim ja i osecam kako mi se kosa ne pomera. Nikada lak nisam koristila a sada i oluja nemoze da pomere ni pramen. A da i frizer mi rekla obavezno kad kazem " DA" da nagazim nogu sto jace od muza. Dodju po mene i nesmem da izadjem iz sobe dok me nisu kupili... ja u soku... osecam se kao prostitutka.. za 50 evra sam prodata!! Strasno!!! Nista mi nije jasno. Maticarka nije mogla da izgovori moje ime a ja nju nista nisam razumela. Imala sam dogovor sa Milosem da kad trebam da kazem "da" da me stipne u ruku. On me stipne, tek ja njega strasno nagazim i vristim "DA!". Svi se smeju. To je to. Mi smo vencani. Dva dana kasnije idem kuci, sada sledi cekanje.. predala sam papire i rekli da moze da traje i do 6 meseci. Ljudi me pitaju kako se osecam a ja tuzna.

U to vreme u Holandiju bilo je tv program "Sve za ljubav".  Kao sto je ovde taj program. Samo sto za bozicnu emisiju spoju ljudi na specijalni nacin. Moj tada bivsi gazda pisao pismo u moje ime i oni od 10.000 pismo dnevno moje pismo odaberu da nas spoju za bozic. Posalju nas odvojeno na severni pol. Mesto Kuasamo. Zimi samo 2  sata svetlost. Reditelj mi kaze da hoce da me snimaju na sanke kako kucici me vuku po sneg. I u sred sumu stane sanke. Izadje voditelj iza drvo i pita me sta bi bilo da on sredio papire za Milosu i kaze mi da je i on tu u sumu. Snimaju me sve vreme i evo Milos izlazi i trci prema mene. Tu se zagrlimo!!! Nismo se videli 6 meseci...suze liju.. LJUBAV MOM ZIVOTA!! E onda reditelj kaze: " ajde zacas ponovo ovaj deo.. hahaha 😅😅😅 Kad smo dosli u Holandiju smo bili bukvalno poznate licnosti. Svi su nas prepoznali od tv program i poceli zajednicki zivot bez i jednu kasiku ili serpu jer nismo napravili svadbu. A za pocetak je samo bitno "Sve za ljubav..."

Нема коментара:

Постави коментар