четвртак, 27. април 2017.

Moja mala Srpska pesma

U talog se ugleda
Srpski narod veruj svega,
pod sunce rodom svi
a mrak zele svojom kci.

Muskarac je taj sve
a zena nezna se,
sta je to balkanac
kada ode pa je stranac. 

To je moj novi dom,
gde zeleno pravi mesto za sivo.
Dobro dosla aj na pivo.

уторак, 18. април 2017.

Za nedaj boze..... zdravstvo deo 3

Gde smo stali... a da. Otisli smo u Holandiju, zemlju gde stalno sebi ubedjujem da nista ne valja. Gde se samo radi i niko nikog ne gleda. Gde je sve bez osecaja i hladno.

Petak je i moram odmah da se prijavim jer utorak imam zakazan konzult sa poznatom lekarom u bolnicu i ako nisam prijavljena onda ne dobijem zdravstveno usiguranje. A ko zna koliko kosta jedan konzult u bolnicu. Pozovem ja opstinu i objasnim sve. Dosla sam i trebam da se hitno prijavim. Kazu da mogu odmah da dodjem i bicu prijavljena od odmah. Inace obicno traje 5 dana ali zbog moje situacije hoce da mi ucinu. I to bez kafe ili vezu. Posle toga pozovem privatno zdravstveno osiguranje i sredjeno, usigurana sam za 99 evra mesecno. Toliko kosta neku osnovnu osiguranje. Utorak je i strasno sam napeta, sta ce da mi kazu? Ulazim u bolnicu gde se prijavim na pult. Tu mi popune papire ( digitalno) i odmah naprave sliku od mene da slucajno ne bih gresili ili pomesali pacijenti. Idite u sobu 721 kaze nasmejena devojka. Hodam kroz bolnicu i cudim se, klavir postavljen sa natpisom:" slobodno svirajte muziku da nam ulepsajte". Prostor za molitvu za muslimane, golfvozilo za ljudi koju tesko hodaju, svi nasmejani i sve besprekorno cisto. Kao da sam usla u tv seriju Grejs atonomy.  Stizem do prostoriju za ginekologiju i tu idem do wc. Muski i zenski i za invalidi. Sve cisto. Bukvalno bi postavila rucak na dasku koliko cisto. Aparat za kafu i caj i vodu, bezplatno. Koliko ljudi toliko i stolice. Sve sednu i citaju neke novine. Stize zena, mlada i blago nasmejana. Pruzi mi ruku i izvinjava se sto smo cekali 5 minuta. "Podjite samnom ", ona kaze. Ulazim u sobu za pregled i ta ista zena je ustvari moj doktor. Hocete da popijete nesto me pita ona...ja samo pocinjem da placem.. bukvalno jecam.. hvala bogu sto sam stigla ovde. Posle one bede ovo mi dodje kao shock. Uhvati me ona za ruku i samo me gleda. "Tu si sada, i sve cemo da ucinimo da ti pomognemo". Kakva zena... ja objasnim sve sta je bilo. Ona me sve pita. Predajem papire koj imam. Ona predlozi da ponovimo patologiju kad sam vec ponela materijal. Kaze:" svakog utorka je konzilijum ovde, 38 lekara su prisutni iz 3 razne bolnice. Preko skype su prisutni iz 3 razne gradovi. Tu su onkolozi, ginekolozi, internisti, radiolozi, itd. Svaki slucaj prodjemo svi zajedno. Ako treba bilo sta onda cemo da ti pruzimo najbolje sto imamo. Radimo u timovi. Ti si dosla u mnogo dobar tim strucnaci. Za 2 nedelje dobijes sve rezultate u 15:30 dolazi. Ona mi sve iskopirala dokumentaciju i odmah mi vratila u fasciklu novu. "A sad lezi da te pregledam". Uzela mi sigurno 10 brisevi, zbog pregled na bolnicne bakterije. Taj dan sam otisla kuci sa dobar osecaj. Cudno kako mozes da dobijes dobar osecaj bez da dobijes dobre vesti, nego sam pristup daje sigurnost. I samim tim i dobar osecaj. Prvi osmeh nakon svega. Prosli 2 dana i zvoni telefon. "Dobar dan ovde vas dr., kako se osecajte?" Ja zabezeknuta!!!! "Doktorka me zove da pitam kako sam...ja cutim i cekam neki vest.. "Ne ne samo zovem da cujem dal ste dobri, posto ste plakali kod mene.""Ako nemozete da spavajte uzimate slobodno neki bromezepam, nemojte da se mucite". I tako jos 20 minute pricamo o moj osecaj! "Vidimo se uskoro". U medju vremena meni stigne natpismeno dogovoren termin za sledeci sastanak u bolnicu. Dosao taj dan, 2 august, sv. Ilija i cim sam sela ispred dr., ona mi kaze:"cestitam, dobili smo isti rezultati, netreba nista!"" Niti hemioterapiju, niti zracenje. ""U Srbiju su te dobro operisali. ""Istrazivanje pokazalo da na taj tumor ne reaguje hemio, idite kuci i opustite se." "Idi na kontrole a ne precesto da ne upadnete u depresije ili strahove." "Zakazala sam ti skener za debljinu kosti zbog naglo upadanje u klimaksa, to vam je prekosutra." Ovo je jedan VELIKI UFFFFF i to na Sv. Iliju. Kuci me ceka veliki buket cvece od komsije, jos jedan buket od moje tetke. Te komsije neznam. To su komsije od moje sestre a ona se skoro tu uselila. Topli moji Holandjani, svi nasli vreme da me ispostuju i da pitaju kako sam. Da me obraduju i ohrabraju. Jedna zdrava atmosfera je vladala. Dobro je. Idem si kuci u moj Nis. Ide mi se i ne ide mi se.. do sada nikada nisam imala kontakt sa bolescu pa da mogu da uporedim. Samo znam slucaje gde ljudi bolestni stoju po ceo dan cekaju red da bih ih neko izdrao. (Ne pricam za moj Srpski dr. On je jedan od izuzetak).  Te hladni ljudi koju ja zamislila, nisu vise hladni. Da li kriza dovela i toplote u Holandiju. Po prvi put me poljulja da napustim Srbiju. Vracamo se idemo dalje..

Prodje 3 meseca i zakazem konzilijum, sa pomisao da upadnem u redovne kontrole. Da me "oprave". Tamo je inace blagi uzas. Prepune hodnici, nema mesto da se stoje a svi bolesni! Zene sa perikama se tesu. Ceo dan cekaju da ulaze u tu jednu sobu i za 5 min su opet napolje. Tek oni mi prepise hemioterapiju!!! Za nedajboze... pa cekaj, valjda hemio nema nikakav efekat na ovaj tumor!?!? Opet u spag.. sta da radim sada?? Zovem Holandiju (bolnicu) i tamo mi na mail sve ponove. Da se u Holandiju lece "evidence based". Da ne daju lekove bez dokaze dal pomognu. I to me podseti na bezbrojne antibiotike koj ljudi piju za nedaj boze.  Protokoli su razne u svakoj zemlji. Pa se razmislim kako je to moguce. Svetska organizacija zdravlje treba da stavlja jednu liniju. Zasto bi se neko izlagao hemioterapiju da mu steti srce i druge organe ako nije dokazano dal pomaze.. sa druge strane ovde u Srbiju dobijem preglede na 3 meseci. Tamo ne bi dobila preglede sem ako me ne zaboli nesto. Ima dve strane to " za nedaj boze". Ja padnem opet u ocaj.. strah me preplavi. Sta ako mi ostale te micrometastaze koj sam imala.

Sa sve strane trazim odgovore i zovem razne lekare u Srbiju. I svi uglavnom se slozu, da poslusam Holandiju. Ipak tamo mnogo pare daju na istrazivanja. I tako i uradim. Idem na 3 meseci na preglede.. za nedajboze...

четвртак, 06. април 2017.

Za nedaj boze .... zdravstvo deo 2

Lezim u bolnicu, klima nema, 30 stepeni napolje. Zene u moju sobu su uglavnom starije. Ne osecam nista, kao neko dugme da sam pritisnula. Prizivljavanje. Samo mi se motaju reci po glavu od pre par meseci kad niko nije znao da ce da bude opasno. Kad sam pitala dr da li trebam da vadim jajnike. On mi rece:" znas kad se salje prase na klanje?". Tad se vade organe.. ". Zvucilo je kao sala.. sada se mislim:" Dal sam ja pred klanje?"

Uslovi su uzas ali su osoblje mnogo fini. Svi me tesu stalno. Moj dr je na odmoru ali obidjaju me druge lekari, svi strucni ali bih po meni trebali da idu na kurs:"Kako razgovarati sa pacijenti". U Holandiju su mnogo drugacije sto se toga tice. Ali to cete da cujete kasnije. 2 zene umreli tamo dok sam lezala, opet ne razmisljam na tu temu. Prezivljavam. Imam rez od pupka pa do skroz dole, pa onda jos 2 reza vodoravno od carski rez.. pogledam se i osecam se kao da imam rajfesljus. Posle 2 dana polako ustanem, oci me prate, tacno znam sta misle.. toliko mlada. Pored mene moja nova drugarica iz Bora. Stisne mi za ruku kad mi bude tesko. "Ajde Natascha mozes ti to, sve dok ti je glava na ramena". 

Moj muz mi stalno prica kako trebamo da idemo za Holandiju. "Cekaj rezultate", ja mu kazem. On zna nesto sto ja neznam. Osecam ali sam preslaba da udjem u tu pricu. Posle 7 dana dodjem kuci. Vidim decu i distanciram se od njih. Najverovatnije podsvesno da bi manje patili ako me nece biti. Uzas.  "Ajde kazi mi sada sta znas". On mi kaze:" Sedni, dr je rekao da lici na rak jajnike stadium 3. "To je mnogo lose, u Holandiju su mnogo naprednije sa lekovima i sve sam sredio zajedno sa tvojom sestru." "Imas zakazeno 17 jul kod jedan onkolog koj vec 30 god radi istrazivanje bas za rak na jajnike". "Zivecemo kod tvoje sestre." Koliko dugo treba toliko ce budemo. Spakuj zimsku gardarobu!" "Pa sta kaze patologija??" Pitam ja. "Pa oni kazu da lici na to, jedino postoje mala sansa da je borderline tumor ali to je mnogo mala verovatnocu. Moramo da se borimo." Uffff neznam opet zasto, ne verujem. "Pa cekaj onda mi treba perika, a u Holandiju kostaju preko 1000 evra. Bolje da ponesem jednu iz Srbije.." Kako mogu da mislim na takve stvari u tom trenutkom neznam. Umedjuvremena stigne meni poruka od jedne zene koja je vidovita. Ona mi pise: "Bice sve ok, greska je u pitanje". Hocu da verujem... motam film nazad... pre nekoliko meseci dosla jedna zena kod moje svekrve na kafu i ajde da mi pogleda u solju. "Ides u inostranstvo, na duze.." imaces probleme sa zdravlje ali ces da pogledas u ikonu i na kraju je kazes uff hvala bogu".  Da li ce da bude upravo?  "Idemo ali hocu da povedem svekrvu, ona mi treba, jeste imam tamo roditelji ali ona zna moju decu najbolje od svih". A ona kao i uvek zlatna pristane i bukvalno za jedan dan se svi pakujemo. Idem na lecenje..samo jos da ponesem rezultat patologiju. Tog dana odemo do crkvu, pogledam i bas tada namestili ikonu sv. Nectarija. Molim se ja.. molim te boze molim da zivim, ne zbog mene, nego zbog moje dece...

Sreda je, zvoni telefon. Muz se javlja..."Molim???" Tisina.... "Trazim nekakav znak u njegove oci.. spusta tel i kaze: "nemogu da verujem, imas borderline tumor". "A sta je to?" "To je redak vrsta tumora koj je deo maligni i deo benigni. To je lutriju medju tumorima!" Sednem. "I sta sada??" Idemo po rezultat i pokusavamo da uzmemo materijal pa da ponesemo u Holandiju. Ako smo vec sve zakazali idemo tamo da nam kazu sta i kako dalje." "Sta ovo znaci??" "Neznam ni ja.. ali pitacemo nad dragi kucni prijatelj onkolog u penziji. "

Potegnemo neke veze i daju mi moj materijal u kovert jedan. Gde to ima, pogledam i vidim u neke plasticne kocke delove od moj tumor. Zovem moj dragi dr ginokolog koj je jos na odmoru. "Dobar dan Natascha ovde izvinjavam se sto vas zovem na moru, dobila sam rezultat borderline, sta da radim sada?" On mi kaze:" To je dobar vest, idite u Holandiju i ponesete sve!". I tako ga ja poslusam. Zbog aviona ne stignem ni da idem na konzilijum u Nis. Razmisljam, tamo ce da mi kazu sta treba.

Sednem prekoputa mog dragog prijatelja dr onkolog. Znam ga od kako zivim u Nis. On mi je bio podrsku u teskoce tokom trudnocu i ovako je jedan izuzetan covek. Om ni pogleda papiri... "dobro... hmmm... dobro... " Digne pogled i pruzi mi ruku,:"Cestitam". Potrebno najverovatnije zastitni hemioterapiju ali idi tamo u Holandiju i javi mi sta je bilo!". Idem, neznam na koliko dugo.. zahvalna za poziciju koji mnogi nemaju. Da mogu da idem i da vidim sta kazu tamo.

субота, 01. април 2017.

Za nedaj boze... zdravstvo deo 1

Izbegavam ovu temu, sa razlogom. Ne zelim da se setim moj najvecu nocnu moru. Ali moram da pricam, imam taj duznost prema drugima. U pocetku moju trudnocu se videlo nesto cudno na jajnici. Jedna dr rekla da uradim tumormarkere i ljutila sam se. Sta ona zna... drugi lekari rekli da su to ciste. Celu trudnocu pratimo moje ciste koj rastu i rastu. Kad sam se porodila 26 maj 2015 moj dr nije pogledao ciste na carski rez. To je opravdano jer se smatra da se to ne vidi od krv. Septembar stize i tako i moja kontrola..Evo ih ciste nisu pukli. To sigurno zato sto dojis. Dojim ja celu godinu i pratimo ciste. Odem ja na sistimatski preko firmu gde sam radila i ginokolog mi kaze da uradim tumormarkere. Uradim ja i mnogo bili uveceni. Opet mi kazu da je to zbog dojenje. Prestanem ja da dojim jer moj osecaj mi kaze da nesto nije uredu. I dalje ne puknu ciste i dr mi kaze da idemo na laperaskopsko skidanje ciste. Mi zakazemo na moj tatin rodjendan 27 jun. Lezim ja u bolnicu. Ponela sam slike od moje dece i samo mi idu suze. Osecaj mi kaze da nesto nije uredu. Noc pre operacije posaljem mog dr poruku gde pisem da ako slucajno nadje nesto da slobodno bez moje odobrenje sve uradi kako misli. Sledece jutro sam prva na red.     Uspavaju me... probum se ja.. cujem povracaju pored mene.. boli me uzasno! Otvorim oci i vidim moj dr i moj muz. Nesto nije uredu. " Morali smo da vam izvadimo sve, materica, jajnici, slepo crevo, trbusna maramica." "Dr da li imam rak?". "Cekamo rezultate" i okrene se dr i ode...

недеља, 19. март 2017.

Odgovornost

Nervira me nesto... kopka me nesto. Cini mi se da niko ne uzima odgovornost. Svi imaju veliko usta a niko ne preuzima na delu. To je to srpska posla. Jedan namesti sijalicu jos 6toro gledaju i samo pricaju kako bih oni to bolje... ajde onda!!! Uradi to bolje!! Roditelji krive ucitelja a ucitelja krive roditelji. Doktori cute iz straha. Rupe na ulicu i samo kukaju kako su im gume stradali. Pa prijavi i promeni nesto vec jednom! Toliko pametni ljudi u Srbiju a niko nesme da resi neke bitne stvari u zemlju.. ne nego kao sa humor se resi sve.. SVASTA.. resite ozbiljno nesto. Najlakse je kukati kako ti je prljava kuca a svi mi znamo da patuljci ih nece cistati. Sad uskoro ce prolece. Ljudi ce sednu napolje ispred svoje kuce na stare trupcici. Pusiti sigare i gledati kako komsije kupuju hleb. Aman kupi ljudsku stolicu vec jednom. Izpusio si do sada za 10 stolice. Barem ce sednes malo udobnije dok gledas kako druge namestaju sijalice. Laku noc

недеља, 19. фебруар 2017.

Sve za ljubav

Moja ljubavna prica je jedna prica kao iz filma. Verovatno posle citanje ovog bloga necete da verujte da je sve istina.

Proslo je bombardovanje i dosli smo da vidimo familiju od mamine strane. Moj otac je Holandjanin a majka je Srpkinja, koja vec 40 godine zivi u Holandiju. Sedim sa sestru od tetke ispred kuce i prolazi jedan lep momak. Moja sestra kaze ej Caki sta radis?? (Inace strasno glupo pitanje koj nikad nisam razumela i nikad nisam mogla da odgovorim, valjda vidis sta radim. Stojim, sedim, hodam..) Ugledam u njega. Bas mi se svidja! Oci nam se sretnu i vidim struju kako prolazi. U Holandiju se ne trosi vreme i pitam ga da pijemo kafu. Slabo govorim Srpski, kuci smo pricali Holandski i samo se druzimo sa Holandjanini. "Ajde sedi, hoces kafu?" Pricamo mi (na engleski) o muziku i svasta nesto. Dolazi mi majka i pita: "O cemu pricate?" " Pricamo o tome da cemo da se vencamo", zezam se ja. Uvece se dogovorimo da se vidjamo. E sad me kopka, nikad nisam izasla sa Srbin.. u Holandiju se zna, sloboda u svemu. Tamo se ne ceka za nista. A ostale mi samo 5 dana ovde u Nis. Jednom se zivi i budemo zajedno 5 strastvenih dana. Posle toga smo pisali pismo svaki drugi dan. U to vreme retko ko je imao internet a telefonske pozive su bili uzasni skupi. Ja ludim..zaljubljena preko usi! Resim da se selim u Srbiju. Ja tada 20 godine mlada. Zavrsila visu skolu i bila zaposljena. Dajem otkaz, U2 muziku u usi i sednem u autobus. Gde mi je glava! Majka i otac placu, u Srbiju haos. Demonstracije, restrikcije, hladno. Ja dosla sa kesu pare. Dodjem i provedem se. Zivim malo kod tetke i malo kod babe.    Zbog vize nisam smela duze od 3 meseci da sedim i tako odem posle 3 meseci. Plakanje, muka, tuga. Prodju 6 nedelje evo me opet. Proslo neko vreme i ostanem bez pare. Pita me Milos:" Sta ti je Natascha?" "Nesto sve cutis". "Ma nista." "Kazi slobodno sta ti je!" A ja sapucam:" nemam pare..." "EEE to li je problem!" "Udji u auto!" Odemo mi negde na neki trg. "Ajde izadji i na najjace vici:"ja nemam pare." "Ma dajjjj!" Kaze on:"ja cu prvi, JA NEMAM PARE!!!!!!" Meni smesno, smejem se.. "Ajde sad ti!" "JA NEMAM PARE!!!!!" Na sve strane se pali svetlo.. da noc je bilo. Otvaraju se prozori i ljudi vicu da budemo tisi i da oni isto nemaju pare. Smejem se i skontam da sa njim zelim da ostarim.

Vracam se u Holandiju i raspitam se kako moze on kod mene da dodje. Tamo mi kazu da ako smo vencani da moze da dodje bez obzira sto malo zaradjujem. Te veceri se dopisujemo. " Slusaj ako zelis da budemo zajedno moramo da se vencamo!" Tisina sa druge strane..... posle dugacke sekunde cujem:"dobro onda.. " Kakva romantika!!!😅  "Kada da se vencamo?" Pita on.. "Pa ajde za 2 nedelje?" "Ajde onda..." spustim slusalicu. "Mama, tata ja se vencam!" "MOLIM????NE DOLAZI U OBZIRU!!!" " Dobro ja se vencam i gotovo!" Spremam ceo kofer papire, kupim si haljinu belu i bele cipele. Odem u casino sa zadnje pare i stavljam sve na 1 broj i pobedim 36x unos. Taman za avio karte i svadbu. U zadnji tren moja majka odluci da zeli i ona da ide samnom. Stizemo u Nis u ponedeljak a vencanje u cetvrtak. Odem do Milosu. " Slusaj ovde u Srbiju postoju obicaje". " Na dan vencanje moras da peres noge od svekar."  " Molim!!!!!" To nece da se desi!!!" "Smiri se, salim se" ufff zamalo da otkazem... kakva glupa sala 😥. Noc pre vencanje moja majka mi kaze:" slusaj nije sramota ako ipak neces da se vencas, dobro razmisli". Zatvorim oci i pomislim zivot bez njega. Nemogu.. moram da se vencam. Cetvrtak ujutru 9:00. Pitaju me kad ce dodje frizer i sminkar.. nisam uopste planirala ni frizer ni sminkar. Imam 21 godine i nikada nisam razmislila o svoju svadbu. Ajde gde mogu kod frizer?? Brzo u taxi. Stizem kod frizer i cekam. Kad sam dosla na redu pitaju me sta zelim. Gledam u sat i kazem: " vencam se za 2 sata". Frizerka me gleda sa panikom u oci... sa sve strane su dosle frizerke da me srede. Zavrsim ja i osecam kako mi se kosa ne pomera. Nikada lak nisam koristila a sada i oluja nemoze da pomere ni pramen. A da i frizer mi rekla obavezno kad kazem " DA" da nagazim nogu sto jace od muza. Dodju po mene i nesmem da izadjem iz sobe dok me nisu kupili... ja u soku... osecam se kao prostitutka.. za 50 evra sam prodata!! Strasno!!! Nista mi nije jasno. Maticarka nije mogla da izgovori moje ime a ja nju nista nisam razumela. Imala sam dogovor sa Milosem da kad trebam da kazem "da" da me stipne u ruku. On me stipne, tek ja njega strasno nagazim i vristim "DA!". Svi se smeju. To je to. Mi smo vencani. Dva dana kasnije idem kuci, sada sledi cekanje.. predala sam papire i rekli da moze da traje i do 6 meseci. Ljudi me pitaju kako se osecam a ja tuzna.

U to vreme u Holandiju bilo je tv program "Sve za ljubav".  Kao sto je ovde taj program. Samo sto za bozicnu emisiju spoju ljudi na specijalni nacin. Moj tada bivsi gazda pisao pismo u moje ime i oni od 10.000 pismo dnevno moje pismo odaberu da nas spoju za bozic. Posalju nas odvojeno na severni pol. Mesto Kuasamo. Zimi samo 2  sata svetlost. Reditelj mi kaze da hoce da me snimaju na sanke kako kucici me vuku po sneg. I u sred sumu stane sanke. Izadje voditelj iza drvo i pita me sta bi bilo da on sredio papire za Milosu i kaze mi da je i on tu u sumu. Snimaju me sve vreme i evo Milos izlazi i trci prema mene. Tu se zagrlimo!!! Nismo se videli 6 meseci...suze liju.. LJUBAV MOM ZIVOTA!! E onda reditelj kaze: " ajde zacas ponovo ovaj deo.. hahaha 😅😅😅 Kad smo dosli u Holandiju smo bili bukvalno poznate licnosti. Svi su nas prepoznali od tv program i poceli zajednicki zivot bez i jednu kasiku ili serpu jer nismo napravili svadbu. A za pocetak je samo bitno "Sve za ljubav..."

уторак, 07. фебруар 2017.

Vera nada i para

Ovo je jedna prica kako sam ja postala pravoslavac (kinja).

Dok sam zivela u Holandiju nikada se nisam opredelila za neku veru. Imala sam drustvo iz katolicke, babtisticke i muslimanske vere. Ma nikada nisam osetila potrebe da se uclanim u neku crkvu ali sam uvek verovala u Bog. Uvek sam smatrala da su crkva ljudi gradili a da to nema direktna veze sa moj odnos sa Bogom. Bog je svuda. Bog je u ljudi. Dok nisam dosla u Srbiju i bila na jedan ispracaj (sahrana) od jedan dragi prijatelj. Kako sam stajala u crkvu osetila sam "nesto". Duboko u meni sam osecala neko postovanje na nacin ispracaj i resila da zelim i ja jednoga dana da se ispratim na ovakav nacin. Resim da se krstim.

Moja svekrva presrecna! "Jao napokon!" Moj starije sin nije bio krsten i resili to taman zajedno da radimo. Ona pozove crkvu da pita koliko to kosta. Kad sam ja cula da krstenje kosta za nas 12000 dinara htela sam da padnem u nesvest. "Izvini ali to je mnogo!" Moja svekrva zove ponovo i srecna mi kaze:" Rekli da moze za 9000!" "Sta!!!" Cekaj bre ovo nije pijac valjda! Bila sam razocarana. Ja naravno razumem da ljudi zive od toga, imaju porodice da odrzavaju. Ali sta ako nemam pare, da li to znaci da nemogu da se krstim na lep intimin nacin sa moju porodicu? Ili da se osecam bedno sto nemam te pare pa da pozajmim ili uzmem kredit za krstenje?? Ja ako uzimam drugu veru, valjda cu tek da donesem pare u crkvu tako sto cu da kupim svecice, pozovem popu da mi sveti kucu ili vodu. Doniracu pare koliko imam i kad ih imam. I naravno trebaju ljudi koj imaju pare da daju vise nego ko nema. Ali dobrovoljno. Resim da necu da se krstim.

Nekoliko dana kasnije vozimo se kolima bezveze. Kao ce idemo do divljane da moj muz pokaze gde on bio kao mali na kampovanje.. nekako se totalno izgubimo. Tek ispred mene jedan mali manistir. Sunce polako silazilo i nekako sve sijala. "Ajde da pitamo da li rade krstenje". "Naravno radimo! Vi ste dobrodosli u nasu veru!" "Koliko mozete da odvajate toliko kosta." Pa dobro to zvucilo kako treba i dogovorili smo se za utorak 30 sept. Taj vikend pred krstenje se setim da trebam da dobijem menstruaciju. Pitam muzu da li je problem to sto trebam da dobijem a on nezna. "Pa ajd pozvacu popa da pitam". "Ma taman posle to su babske price", kaze pop. Super, znaci moze. Taj utorak, prelep dan. Jesenje boje na sve strane, toplo a sunce sije. Kosa mi nikad lepse nije bilo. Svi raspolozni. Moj sin i ja se krstimo i osecam se totalno mirno. Nikada se nisam osecala tako. Kao da sam popila bromezepam. Na kraj krstenje pop me pita za ime i datum rodjenje. 08-08-1979 kazem ja. "Pa to je sv. Petka, da li ste zbog toga ovde krsteni?" Zasto? pitam ja. "Pa ovo je manistir sv. Petka!" Kako me bog doveo bas tamo. Na kraju smo davali koliko smo imali i nase gosti isto tako. Mislim  da smo cak i prevazisli cenu koju je trazena bila u crkvu. Inace nekoliko dana kasnije jos uvek nisam dobila. Tri godine pokusavamo da ostanem ponovo trudna i nikako. Uradim test ..... trudna! Znaci trudna sam se krstila!  Tek kasnije cu da shvatim kako me sv. Petka pomogla. Ali to ce u drugu pricu. Amin!