Haos u Niški vrt

Haos u naš Niški vrt.

Dugo posmatram sta je problem. Ljudi sami sebe psuju kad vide djubre po ulicama, pored reke, svude vise kese kao ukrasene bozicne jelke. Ponekad kad malo zmurim pravim se da je umetnicko delo i maštam da to nisu kese nego beli andjeli.

U pocetku kada sam dosla mnogo mi je smetalo djubre. Kako je moguce da su toliko loše vaspitani. Pravila sam dani ciscenje kod nas blizu ulice. Castila bi decu sladoled da počiste. Roditelji se ljutili  i ako sam obezbedila i rukavice i metle. I onda posle 12 godine posmatranje sam skontala. Nisu samo krivi ljudi! Jesu a i nisu. Svuda u svetu ljudi prave lom i naravno i u Holandiju. Zivila sam u Holandiju bas u centar grada, kao sada u pobedinu ulicu. Svakog petka se tu postavio pijac. Dolaze ljudi sa cele tezge na tockove. Moj svekar kad je došao u posetu se cak izgubio jer je on došao petkom u Holandiju. Išao uvece da se šeta i da se vrača ono ga nema pijac. On traži i nema.. nije shvatio da je pijac otisao. E sad posle pijaca bude isto djubre koliko hoces.. ali dolazi uvece kasno ekipa i čisti. Istinski čisti... a ne kobajagi mrda metlu. U tome je stvar!

Šetam se i vidim na novi bulevar prema Stopshopa idu djubrari. Stanu na svaku kantu i vadi djubre rukama.. kad pogledam pola djubre ostao unutra a ostalo izletelo vec na put! Leti te kamioni prave veču štroku neko što čiste... curi od lubenice ceo trag a da ne kazem koliko smrdi!!! Ljudi bace u kontejnerima ali nema mesto vise.. vetar duvne i sve razbaceno. Svuda u svetu se jedu lubenice ali se sistem razlikuje. Treba nam nove kontejnere i nove kamioni i mozda i nove radnici ili barem stroziji nadzor.  ulice se peru ali samo glavne.

Kad sam otisla na jednodnevni izlet u Jagodini ja sam bila iznenadjena čistotom. Nigde nisam vidila prepune kante i jedan papiric na ulici. Mozda je to bila slucajka ili mozda je ovaj  Palma kriv za čistoču. Bilo kako tamo je taj dan bilo čisto. Išli smo u zoološki vrt gde sam se rastužila kad sam vidila divlje zivotinje u kavezi od 2 sa 2m. Ali cisto je bilo.

Na Bovansko jezero isto bila cela plaža prepuna djubre. Krenemo ja i muž da skupljamo a neke ljudi govore:" bravo za vas!" A ja na to:" ajde samnom, da bude i bravo za vas!". Ljudi se okrenu i toliko.. 

Problem je veliki, pare su deo toga. Ali ja mislim da to treba da nam bude prioritet. Da zabranimo automobili iz koje curi ulje i svuda prave fleke i smrad. Kazna.. nije to toliko skupo da se zavari nešto. Da kaznimo ne održavanje ispred kuče. Da kaznimo loženje plastiku (jer duže drži vatru). Da kaznimo radnici koju vade samo pola iz kante. Da objasnimo ljudi kad bace djubre uz reku, da ta reka negde ide... i umesto rasvetu za bozic ili neku svirku koj grad pokloni, da ulaže grad u cistoču i pokloni nama to najbitnije. Zdravlje i higijena!

Ja sam se iznenadila kada smo dobili kaznu u Holandiju od 60 evra zato sto smo naše djubre bacili u tudje kontejner. Prvo sam se pitala: kako su znali da su naše kese?? Onda su nam rekli da su bili naše telefonske računi u kesu. Oni znaci brčkaju po kese da gledaju ko je šta bacio.  Mi smo tada inace bacili u tudje jer je naš kontejner nestao.. U Holandiju stalno pada i kiša tako da nam ne treba pranje ulice tamo, prašina skoro da nema i dovoljno je da se briše jednom nedeljnom stepenice i uopsteno prašina. Zimi niko ne loži jer je drvo preskupo. Tamo samo bogataši se greju na drvo. Kola su dobra jer nema rupe u ulicu da ih krše sve. Ufff vidim koliko jos treba mnooogooo. Okrenecu glavu jos nekoliko godine i nadam se da ce Niš dobije neko poput Palme, samo da voli homoseksualce i da nas ne strpa u kaveze od 2 sa 2m. Da nam ostane ovaj divlji duh ali u čiste siroke kaveze.

Kontejneri u Holandiju

Gde ste momci??

Odkako znam za momci uvek sam volela tamne dlakave bradate momci i tako i birala moj Srbende. Momci su bili uvek nekako muški. Sedela sam satima i gledala te duge trepavice uz namrgodjene face. Znali su sta zele, bili dzentalmeni i ponekad bas da ne bude dosadno podvikli. Imaju strast i drugacije su mi od moje nezni Holandjani. Imala sam momke dosta, u Holandiju nisi drolja ako si imala dosta. I imala sam i duge veze.. sad kad se secam kako sam se ponasala. Terala ih da mi prave sendvici i da mi donese u tacno 18:00 na posao i nadrljao ga ako kasni.. kad bi Srbende to uradio?! Terao bih me u 3 lepe. Onako mlitavi i nezni sam ih gledala. Plavi bez dlake, bez brade.. momci izgledali kao deca, ponasali se kao zene. Sada 17 godine kasnije dobro bi mi dosla takva dodatna zena u kucu. Moj srbende posle moje bolesti bio skroz uz mene. Tada sam shvatila koliko me voli. A tad sam ja shvatila sta je srbende. Snalazljiv u opasne trenutke, nijednom nije pokazao koliko mu je tesko. Nijednom nije rekao nemogu vise. Nijednom nije pokazao slabost svoj. Cuvao me, iako sam miljon puta mislila kad vice na mene pre bolesti da me ne voli, shvatila sam da Srbin mora da viće. Da li je to Turski gen koj nikada nije izaslo iz njega. Puno puta se mislim sta bi bilo da sam ja Srpkinja prava, sta bi bilo.. vidim brakovi puno inata. "E sad cu ja da mu pokazem", cujem na razne strane. Teraju inat. Ali tako je to.. tako to izgleda ide. Kod nas u Holandiju se prica i prica i prica i nase nežnice plave plaču zajedno. Obecavaju da budu bolje. Zene tamo uglavnom vladaju. Jer imaju ista prava svuda plus su u prednost zbog vaspitanja biti bolje prema nežni pol. Ali sta je bilo onda sa strast?? Nema vatra da gori, nema zelja posle nekoliko godine. Moj bradati crni posle 17 godine i dalje probudi u mene lavicu. E sada kada ostarim sta ce mi strast. Tada mi treba nezno plavo nesto. Do tada bice neka snajka.. mozda neka plava ko zna..😉

Moja mala Srpska pesma

U talog se ugleda
Srpski narod veruj svega,
pod sunce rodom svi
a mrak zele svojom kci.

Muskarac je taj sve
a zena nezna se,
sta je to balkanac
kada ode pa je stranac. 

To je moj novi dom,
gde zeleno pravi mesto za sivo.
Dobro dosla aj na pivo.

Za nedaj boze..... zdravstvo deo 3

Gde smo stali... a da. Otisli smo u Holandiju, zemlju gde stalno sebi ubedjujem da nista ne valja. Gde se samo radi i niko nikog ne gleda. Gde je sve bez osecaja i hladno.

Petak je i moram odmah da se prijavim jer utorak imam zakazan konzult sa poznatom lekarom u bolnicu i ako nisam prijavljena onda ne dobijem zdravstveno usiguranje. A ko zna koliko kosta jedan konzult u bolnicu. Pozovem ja opstinu i objasnim sve. Dosla sam i trebam da se hitno prijavim. Kazu da mogu odmah da dodjem i bicu prijavljena od odmah. Inace obicno traje 5 dana ali zbog moje situacije hoce da mi ucinu. I to bez kafe ili vezu. Posle toga pozovem privatno zdravstveno osiguranje i sredjeno, usigurana sam za 99 evra mesecno. Toliko kosta neku osnovnu osiguranje. Utorak je i strasno sam napeta, sta ce da mi kazu? Ulazim u bolnicu gde se prijavim na pult. Tu mi popune papire ( digitalno) i odmah naprave sliku od mene da slucajno ne bih gresili ili pomesali pacijenti. Idite u sobu 721 kaze nasmejena devojka. Hodam kroz bolnicu i cudim se, klavir postavljen sa natpisom:" slobodno svirajte muziku da nam ulepsajte". Prostor za molitvu za muslimane, golfvozilo za ljudi koju tesko hodaju, svi nasmejani i sve besprekorno cisto. Kao da sam usla u tv seriju Grejs atonomy.  Stizem do prostoriju za ginekologiju i tu idem do wc. Muski i zenski i za invalidi. Sve cisto. Bukvalno bi postavila rucak na dasku koliko cisto. Aparat za kafu i caj i vodu, bezplatno. Koliko ljudi toliko i stolice. Sve sednu i citaju neke novine. Stize zena, mlada i blago nasmejana. Pruzi mi ruku i izvinjava se sto smo cekali 5 minuta. "Podjite samnom ", ona kaze. Ulazim u sobu za pregled i ta ista zena je ustvari moj doktor. Hocete da popijete nesto me pita ona...ja samo pocinjem da placem.. bukvalno jecam.. hvala bogu sto sam stigla ovde. Posle one bede ovo mi dodje kao shock. Uhvati me ona za ruku i samo me gleda. "Tu si sada, i sve cemo da ucinimo da ti pomognemo". Kakva zena... ja objasnim sve sta je bilo. Ona me sve pita. Predajem papire koj imam. Ona predlozi da ponovimo patologiju kad sam vec ponela materijal. Kaze:" svakog utorka je konzilijum ovde, 38 lekara su prisutni iz 3 razne bolnice. Preko skype su prisutni iz 3 razne gradovi. Tu su onkolozi, ginekolozi, internisti, radiolozi, itd. Svaki slucaj prodjemo svi zajedno. Ako treba bilo sta onda cemo da ti pruzimo najbolje sto imamo. Radimo u timovi. Ti si dosla u mnogo dobar tim strucnaci. Za 2 nedelje dobijes sve rezultate u 15:30 dolazi. Ona mi sve iskopirala dokumentaciju i odmah mi vratila u fasciklu novu. "A sad lezi da te pregledam". Uzela mi sigurno 10 brisevi, zbog pregled na bolnicne bakterije. Taj dan sam otisla kuci sa dobar osecaj. Cudno kako mozes da dobijes dobar osecaj bez da dobijes dobre vesti, nego sam pristup daje sigurnost. I samim tim i dobar osecaj. Prvi osmeh nakon svega. Prosli 2 dana i zvoni telefon. "Dobar dan ovde vas dr., kako se osecajte?" Ja zabezeknuta!!!! "Doktorka me zove da pitam kako sam...ja cutim i cekam neki vest.. "Ne ne samo zovem da cujem dal ste dobri, posto ste plakali kod mene.""Ako nemozete da spavajte uzimate slobodno neki bromezepam, nemojte da se mucite". I tako jos 20 minute pricamo o moj osecaj! "Vidimo se uskoro". U medju vremena meni stigne natpismeno dogovoren termin za sledeci sastanak u bolnicu. Dosao taj dan, 2 august, sv. Ilija i cim sam sela ispred dr., ona mi kaze:"cestitam, dobili smo isti rezultati, netreba nista!"" Niti hemioterapiju, niti zracenje. ""U Srbiju su te dobro operisali. ""Istrazivanje pokazalo da na taj tumor ne reaguje hemio, idite kuci i opustite se." "Idi na kontrole a ne precesto da ne upadnete u depresije ili strahove." "Zakazala sam ti skener za debljinu kosti zbog naglo upadanje u klimaksa, to vam je prekosutra." Ovo je jedan VELIKI UFFFFF i to na Sv. Iliju. Kuci me ceka veliki buket cvece od komsije, jos jedan buket od moje tetke. Te komsije neznam. To su komsije od moje sestre a ona se skoro tu uselila. Topli moji Holandjani, svi nasli vreme da me ispostuju i da pitaju kako sam. Da me obraduju i ohrabraju. Jedna zdrava atmosfera je vladala. Dobro je. Idem si kuci u moj Nis. Ide mi se i ne ide mi se.. do sada nikada nisam imala kontakt sa bolescu pa da mogu da uporedim. Samo znam slucaje gde ljudi bolestni stoju po ceo dan cekaju red da bih ih neko izdrao. (Ne pricam za moj Srpski dr. On je jedan od izuzetak).  Te hladni ljudi koju ja zamislila, nisu vise hladni. Da li kriza dovela i toplote u Holandiju. Po prvi put me poljulja da napustim Srbiju. Vracamo se idemo dalje..

Prodje 3 meseca i zakazem konzilijum, sa pomisao da upadnem u redovne kontrole. Da me "oprave". Tamo je inace blagi uzas. Prepune hodnici, nema mesto da se stoje a svi bolesni! Zene sa perikama se tesu. Ceo dan cekaju da ulaze u tu jednu sobu i za 5 min su opet napolje. Tek oni mi prepise hemioterapiju!!! Za nedajboze... pa cekaj, valjda hemio nema nikakav efekat na ovaj tumor!?!? Opet u spag.. sta da radim sada?? Zovem Holandiju (bolnicu) i tamo mi na mail sve ponove. Da se u Holandiju lece "evidence based". Da ne daju lekove bez dokaze dal pomognu. I to me podseti na bezbrojne antibiotike koj ljudi piju za nedaj boze.  Protokoli su razne u svakoj zemlji. Pa se razmislim kako je to moguce. Svetska organizacija zdravlje treba da stavlja jednu liniju. Zasto bi se neko izlagao hemioterapiju da mu steti srce i druge organe ako nije dokazano dal pomaze.. sa druge strane ovde u Srbiju dobijem preglede na 3 meseci. Tamo ne bi dobila preglede sem ako me ne zaboli nesto. Ima dve strane to " za nedaj boze". Ja padnem opet u ocaj.. strah me preplavi. Sta ako mi ostale te micrometastaze koj sam imala.

Sa sve strane trazim odgovore i zovem razne lekare u Srbiju. I svi uglavnom se slozu, da poslusam Holandiju. Ipak tamo mnogo pare daju na istrazivanja. I tako i uradim. Idem na 3 meseci na preglede.. za nedajboze...

Za nedaj boze .... zdravstvo deo 2

Lezim u bolnicu, klima nema, 30 stepeni napolje. Zene u moju sobu su uglavnom starije. Ne osecam nista, kao neko dugme da sam pritisnula. Prizivljavanje. Samo mi se motaju reci po glavu od pre par meseci kad niko nije znao da ce da bude opasno. Kad sam pitala dr da li trebam da vadim jajnike. On mi rece:" znas kad se salje prase na klanje?". Tad se vade organe.. ". Zvucilo je kao sala.. sada se mislim:" Dal sam ja pred klanje?"

Uslovi su uzas ali su osoblje mnogo fini. Svi me tesu stalno. Moj dr je na odmoru ali obidjaju me druge lekari, svi strucni ali bih po meni trebali da idu na kurs:"Kako razgovarati sa pacijenti". U Holandiju su mnogo drugacije sto se toga tice. Ali to cete da cujete kasnije. 2 zene umreli tamo dok sam lezala, opet ne razmisljam na tu temu. Prezivljavam. Imam rez od pupka pa do skroz dole, pa onda jos 2 reza vodoravno od carski rez.. pogledam se i osecam se kao da imam rajfesljus. Posle 2 dana polako ustanem, oci me prate, tacno znam sta misle.. toliko mlada. Pored mene moja nova drugarica iz Bora. Stisne mi za ruku kad mi bude tesko. "Ajde Natascha mozes ti to, sve dok ti je glava na ramena". 

Moj muz mi stalno prica kako trebamo da idemo za Holandiju. "Cekaj rezultate", ja mu kazem. On zna nesto sto ja neznam. Osecam ali sam preslaba da udjem u tu pricu. Posle 7 dana dodjem kuci. Vidim decu i distanciram se od njih. Najverovatnije podsvesno da bi manje patili ako me nece biti. Uzas.  "Ajde kazi mi sada sta znas". On mi kaze:" Sedni, dr je rekao da lici na rak jajnike stadium 3. "To je mnogo lose, u Holandiju su mnogo naprednije sa lekovima i sve sam sredio zajedno sa tvojom sestru." "Imas zakazeno 17 jul kod jedan onkolog koj vec 30 god radi istrazivanje bas za rak na jajnike". "Zivecemo kod tvoje sestre." Koliko dugo treba toliko ce budemo. Spakuj zimsku gardarobu!" "Pa sta kaze patologija??" Pitam ja. "Pa oni kazu da lici na to, jedino postoje mala sansa da je borderline tumor ali to je mnogo mala verovatnocu. Moramo da se borimo." Uffff neznam opet zasto, ne verujem. "Pa cekaj onda mi treba perika, a u Holandiju kostaju preko 1000 evra. Bolje da ponesem jednu iz Srbije.." Kako mogu da mislim na takve stvari u tom trenutkom neznam. Umedjuvremena stigne meni poruka od jedne zene koja je vidovita. Ona mi pise: "Bice sve ok, greska je u pitanje". Hocu da verujem... motam film nazad... pre nekoliko meseci dosla jedna zena kod moje svekrve na kafu i ajde da mi pogleda u solju. "Ides u inostranstvo, na duze.." imaces probleme sa zdravlje ali ces da pogledas u ikonu i na kraju je kazes uff hvala bogu".  Da li ce da bude upravo?  "Idemo ali hocu da povedem svekrvu, ona mi treba, jeste imam tamo roditelji ali ona zna moju decu najbolje od svih". A ona kao i uvek zlatna pristane i bukvalno za jedan dan se svi pakujemo. Idem na lecenje..samo jos da ponesem rezultat patologiju. Tog dana odemo do crkvu, pogledam i bas tada namestili ikonu sv. Nectarija. Molim se ja.. molim te boze molim da zivim, ne zbog mene, nego zbog moje dece...

Sreda je, zvoni telefon. Muz se javlja..."Molim???" Tisina.... "Trazim nekakav znak u njegove oci.. spusta tel i kaze: "nemogu da verujem, imas borderline tumor". "A sta je to?" "To je redak vrsta tumora koj je deo maligni i deo benigni. To je lutriju medju tumorima!" Sednem. "I sta sada??" Idemo po rezultat i pokusavamo da uzmemo materijal pa da ponesemo u Holandiju. Ako smo vec sve zakazali idemo tamo da nam kazu sta i kako dalje." "Sta ovo znaci??" "Neznam ni ja.. ali pitacemo nad dragi kucni prijatelj onkolog u penziji. "

Potegnemo neke veze i daju mi moj materijal u kovert jedan. Gde to ima, pogledam i vidim u neke plasticne kocke delove od moj tumor. Zovem moj dragi dr ginokolog koj je jos na odmoru. "Dobar dan Natascha ovde izvinjavam se sto vas zovem na moru, dobila sam rezultat borderline, sta da radim sada?" On mi kaze:" To je dobar vest, idite u Holandiju i ponesete sve!". I tako ga ja poslusam. Zbog aviona ne stignem ni da idem na konzilijum u Nis. Razmisljam, tamo ce da mi kazu sta treba.

Sednem prekoputa mog dragog prijatelja dr onkolog. Znam ga od kako zivim u Nis. On mi je bio podrsku u teskoce tokom trudnocu i ovako je jedan izuzetan covek. Om ni pogleda papiri... "dobro... hmmm... dobro... " Digne pogled i pruzi mi ruku,:"Cestitam". Potrebno najverovatnije zastitni hemioterapiju ali idi tamo u Holandiju i javi mi sta je bilo!". Idem, neznam na koliko dugo.. zahvalna za poziciju koji mnogi nemaju. Da mogu da idem i da vidim sta kazu tamo.

Za nedaj boze... zdravstvo deo 1

Izbegavam ovu temu, sa razlogom. Ne zelim da se setim moj najvecu nocnu moru. Ali moram da pricam, imam taj duznost prema drugima. U pocetku moju trudnocu se videlo nesto cudno na jajnici. Jedna dr rekla da uradim tumormarkere i ljutila sam se. Sta ona zna... drugi lekari rekli da su to ciste. Celu trudnocu pratimo moje ciste koj rastu i rastu. Kad sam se porodila 26 maj 2015 moj dr nije pogledao ciste na carski rez. To je opravdano jer se smatra da se to ne vidi od krv. Septembar stize i tako i moja kontrola..Evo ih ciste nisu pukli. To sigurno zato sto dojis. Dojim ja celu godinu i pratimo ciste. Odem ja na sistimatski preko firmu gde sam radila i ginokolog mi kaze da uradim tumormarkere. Uradim ja i mnogo bili uveceni. Opet mi kazu da je to zbog dojenje. Prestanem ja da dojim jer moj osecaj mi kaze da nesto nije uredu. I dalje ne puknu ciste i dr mi kaze da idemo na laperaskopsko skidanje ciste. Mi zakazemo na moj tatin rodjendan 27 jun. Lezim ja u bolnicu. Ponela sam slike od moje dece i samo mi idu suze. Osecaj mi kaze da nesto nije uredu. Noc pre operacije posaljem mog dr poruku gde pisem da ako slucajno nadje nesto da slobodno bez moje odobrenje sve uradi kako misli. Sledece jutro sam prva na red.     Uspavaju me... probum se ja.. cujem povracaju pored mene.. boli me uzasno! Otvorim oci i vidim moj dr i moj muz. Nesto nije uredu. " Morali smo da vam izvadimo sve, materica, jajnici, slepo crevo, trbusna maramica." "Dr da li imam rak?". "Cekamo rezultate" i okrene se dr i ode...

Odgovornost

Nervira me nesto... kopka me nesto. Cini mi se da niko ne uzima odgovornost. Svi imaju veliko usta a niko ne preuzima na delu. To je to srpska posla. Jedan namesti sijalicu jos 6toro gledaju i samo pricaju kako bih oni to bolje... ajde onda!!! Uradi to bolje!! Roditelji krive ucitelja a ucitelja krive roditelji. Doktori cute iz straha. Rupe na ulicu i samo kukaju kako su im gume stradali. Pa prijavi i promeni nesto vec jednom! Toliko pametni ljudi u Srbiju a niko nesme da resi neke bitne stvari u zemlju.. ne nego kao sa humor se resi sve.. SVASTA.. resite ozbiljno nesto. Najlakse je kukati kako ti je prljava kuca a svi mi znamo da patuljci ih nece cistati. Sad uskoro ce prolece. Ljudi ce sednu napolje ispred svoje kuce na stare trupcici. Pusiti sigare i gledati kako komsije kupuju hleb. Aman kupi ljudsku stolicu vec jednom. Izpusio si do sada za 10 stolice. Barem ce sednes malo udobnije dok gledas kako druge namestaju sijalice. Laku noc

Sve za ljubav

Moja ljubavna prica je jedna prica kao iz filma. Verovatno posle citanje ovog bloga necete da verujte da je sve istina.

Proslo je bombardovanje i dosli smo da vidimo familiju od mamine strane. Moj otac je Holandjanin a majka je Srpkinja, koja vec 40 godine zivi u Holandiju. Sedim sa sestru od tetke ispred kuce i prolazi jedan lep momak. Moja sestra kaze ej Caki sta radis?? (Inace strasno glupo pitanje koj nikad nisam razumela i nikad nisam mogla da odgovorim, valjda vidis sta radim. Stojim, sedim, hodam..) Ugledam u njega. Bas mi se svidja! Oci nam se sretnu i vidim struju kako prolazi. U Holandiju se ne trosi vreme i pitam ga da pijemo kafu. Slabo govorim Srpski, kuci smo pricali Holandski i samo se druzimo sa Holandjanini. "Ajde sedi, hoces kafu?" Pricamo mi (na engleski) o muziku i svasta nesto. Dolazi mi majka i pita: "O cemu pricate?" " Pricamo o tome da cemo da se vencamo", zezam se ja. Uvece se dogovorimo da se vidjamo. E sad me kopka, nikad nisam izasla sa Srbin.. u Holandiju se zna, sloboda u svemu. Tamo se ne ceka za nista. A ostale mi samo 5 dana ovde u Nis. Jednom se zivi i budemo zajedno 5 strastvenih dana. Posle toga smo pisali pismo svaki drugi dan. U to vreme retko ko je imao internet a telefonske pozive su bili uzasni skupi. Ja ludim..zaljubljena preko usi! Resim da se selim u Srbiju. Ja tada 20 godine mlada. Zavrsila visu skolu i bila zaposljena. Dajem otkaz, U2 muziku u usi i sednem u autobus. Gde mi je glava! Majka i otac placu, u Srbiju haos. Demonstracije, restrikcije, hladno. Ja dosla sa kesu pare. Dodjem i provedem se. Zivim malo kod tetke i malo kod babe.    Zbog vize nisam smela duze od 3 meseci da sedim i tako odem posle 3 meseci. Plakanje, muka, tuga. Prodju 6 nedelje evo me opet. Proslo neko vreme i ostanem bez pare. Pita me Milos:" Sta ti je Natascha?" "Nesto sve cutis". "Ma nista." "Kazi slobodno sta ti je!" A ja sapucam:" nemam pare..." "EEE to li je problem!" "Udji u auto!" Odemo mi negde na neki trg. "Ajde izadji i na najjace vici:"ja nemam pare." "Ma dajjjj!" Kaze on:"ja cu prvi, JA NEMAM PARE!!!!!!" Meni smesno, smejem se.. "Ajde sad ti!" "JA NEMAM PARE!!!!!" Na sve strane se pali svetlo.. da noc je bilo. Otvaraju se prozori i ljudi vicu da budemo tisi i da oni isto nemaju pare. Smejem se i skontam da sa njim zelim da ostarim.

Vracam se u Holandiju i raspitam se kako moze on kod mene da dodje. Tamo mi kazu da ako smo vencani da moze da dodje bez obzira sto malo zaradjujem. Te veceri se dopisujemo. " Slusaj ako zelis da budemo zajedno moramo da se vencamo!" Tisina sa druge strane..... posle dugacke sekunde cujem:"dobro onda.. " Kakva romantika!!!😅  "Kada da se vencamo?" Pita on.. "Pa ajde za 2 nedelje?" "Ajde onda..." spustim slusalicu. "Mama, tata ja se vencam!" "MOLIM????NE DOLAZI U OBZIRU!!!" " Dobro ja se vencam i gotovo!" Spremam ceo kofer papire, kupim si haljinu belu i bele cipele. Odem u casino sa zadnje pare i stavljam sve na 1 broj i pobedim 36x unos. Taman za avio karte i svadbu. U zadnji tren moja majka odluci da zeli i ona da ide samnom. Stizemo u Nis u ponedeljak a vencanje u cetvrtak. Odem do Milosu. " Slusaj ovde u Srbiju postoju obicaje". " Na dan vencanje moras da peres noge od svekar."  " Molim!!!!!" To nece da se desi!!!" "Smiri se, salim se" ufff zamalo da otkazem... kakva glupa sala 😥. Noc pre vencanje moja majka mi kaze:" slusaj nije sramota ako ipak neces da se vencas, dobro razmisli". Zatvorim oci i pomislim zivot bez njega. Nemogu.. moram da se vencam. Cetvrtak ujutru 9:00. Pitaju me kad ce dodje frizer i sminkar.. nisam uopste planirala ni frizer ni sminkar. Imam 21 godine i nikada nisam razmislila o svoju svadbu. Ajde gde mogu kod frizer?? Brzo u taxi. Stizem kod frizer i cekam. Kad sam dosla na redu pitaju me sta zelim. Gledam u sat i kazem: " vencam se za 2 sata". Frizerka me gleda sa panikom u oci... sa sve strane su dosle frizerke da me srede. Zavrsim ja i osecam kako mi se kosa ne pomera. Nikada lak nisam koristila a sada i oluja nemoze da pomere ni pramen. A da i frizer mi rekla obavezno kad kazem " DA" da nagazim nogu sto jace od muza. Dodju po mene i nesmem da izadjem iz sobe dok me nisu kupili... ja u soku... osecam se kao prostitutka.. za 50 evra sam prodata!! Strasno!!! Nista mi nije jasno. Maticarka nije mogla da izgovori moje ime a ja nju nista nisam razumela. Imala sam dogovor sa Milosem da kad trebam da kazem "da" da me stipne u ruku. On me stipne, tek ja njega strasno nagazim i vristim "DA!". Svi se smeju. To je to. Mi smo vencani. Dva dana kasnije idem kuci, sada sledi cekanje.. predala sam papire i rekli da moze da traje i do 6 meseci. Ljudi me pitaju kako se osecam a ja tuzna.

U to vreme u Holandiju bilo je tv program "Sve za ljubav".  Kao sto je ovde taj program. Samo sto za bozicnu emisiju spoju ljudi na specijalni nacin. Moj tada bivsi gazda pisao pismo u moje ime i oni od 10.000 pismo dnevno moje pismo odaberu da nas spoju za bozic. Posalju nas odvojeno na severni pol. Mesto Kuasamo. Zimi samo 2  sata svetlost. Reditelj mi kaze da hoce da me snimaju na sanke kako kucici me vuku po sneg. I u sred sumu stane sanke. Izadje voditelj iza drvo i pita me sta bi bilo da on sredio papire za Milosu i kaze mi da je i on tu u sumu. Snimaju me sve vreme i evo Milos izlazi i trci prema mene. Tu se zagrlimo!!! Nismo se videli 6 meseci...suze liju.. LJUBAV MOM ZIVOTA!! E onda reditelj kaze: " ajde zacas ponovo ovaj deo.. hahaha 😅😅😅 Kad smo dosli u Holandiju smo bili bukvalno poznate licnosti. Svi su nas prepoznali od tv program i poceli zajednicki zivot bez i jednu kasiku ili serpu jer nismo napravili svadbu. A za pocetak je samo bitno "Sve za ljubav..."

Vera nada i para

Ovo je jedna prica kako sam ja postala pravoslavac (kinja).

Dok sam zivela u Holandiju nikada se nisam opredelila za neku veru. Imala sam drustvo iz katolicke, babtisticke i muslimanske vere. Ma nikada nisam osetila potrebe da se uclanim u neku crkvu ali sam uvek verovala u Bog. Uvek sam smatrala da su crkva ljudi gradili a da to nema direktna veze sa moj odnos sa Bogom. Bog je svuda. Bog je u ljudi. Dok nisam dosla u Srbiju i bila na jedan ispracaj (sahrana) od jedan dragi prijatelj. Kako sam stajala u crkvu osetila sam "nesto". Duboko u meni sam osecala neko postovanje na nacin ispracaj i resila da zelim i ja jednoga dana da se ispratim na ovakav nacin. Resim da se krstim.

Moja svekrva presrecna! "Jao napokon!" Moj starije sin nije bio krsten i resili to taman zajedno da radimo. Ona pozove crkvu da pita koliko to kosta. Kad sam ja cula da krstenje kosta za nas 12000 dinara htela sam da padnem u nesvest. "Izvini ali to je mnogo!" Moja svekrva zove ponovo i srecna mi kaze:" Rekli da moze za 9000!" "Sta!!!" Cekaj bre ovo nije pijac valjda! Bila sam razocarana. Ja naravno razumem da ljudi zive od toga, imaju porodice da odrzavaju. Ali sta ako nemam pare, da li to znaci da nemogu da se krstim na lep intimin nacin sa moju porodicu? Ili da se osecam bedno sto nemam te pare pa da pozajmim ili uzmem kredit za krstenje?? Ja ako uzimam drugu veru, valjda cu tek da donesem pare u crkvu tako sto cu da kupim svecice, pozovem popu da mi sveti kucu ili vodu. Doniracu pare koliko imam i kad ih imam. I naravno trebaju ljudi koj imaju pare da daju vise nego ko nema. Ali dobrovoljno. Resim da necu da se krstim.

Nekoliko dana kasnije vozimo se kolima bezveze. Kao ce idemo do divljane da moj muz pokaze gde on bio kao mali na kampovanje.. nekako se totalno izgubimo. Tek ispred mene jedan mali manistir. Sunce polako silazilo i nekako sve sijala. "Ajde da pitamo da li rade krstenje". "Naravno radimo! Vi ste dobrodosli u nasu veru!" "Koliko mozete da odvajate toliko kosta." Pa dobro to zvucilo kako treba i dogovorili smo se za utorak 30 sept. Taj vikend pred krstenje se setim da trebam da dobijem menstruaciju. Pitam muzu da li je problem to sto trebam da dobijem a on nezna. "Pa ajd pozvacu popa da pitam". "Ma taman posle to su babske price", kaze pop. Super, znaci moze. Taj utorak, prelep dan. Jesenje boje na sve strane, toplo a sunce sije. Kosa mi nikad lepse nije bilo. Svi raspolozni. Moj sin i ja se krstimo i osecam se totalno mirno. Nikada se nisam osecala tako. Kao da sam popila bromezepam. Na kraj krstenje pop me pita za ime i datum rodjenje. 08-08-1979 kazem ja. "Pa to je sv. Petka, da li ste zbog toga ovde krsteni?" Zasto? pitam ja. "Pa ovo je manistir sv. Petka!" Kako me bog doveo bas tamo. Na kraju smo davali koliko smo imali i nase gosti isto tako. Mislim  da smo cak i prevazisli cenu koju je trazena bila u crkvu. Inace nekoliko dana kasnije jos uvek nisam dobila. Tri godine pokusavamo da ostanem ponovo trudna i nikako. Uradim test ..... trudna! Znaci trudna sam se krstila!  Tek kasnije cu da shvatim kako me sv. Petka pomogla. Ali to ce u drugu pricu. Amin!

Moja prva zimnica

Kako sam napravila prvu zimnicu? Eto nije bilo parking... kako to? Evo ovako: Bilo je leto i mnogo vruce. Mnogo mi se jelo paradajz i u to vreme jos nisam pocela sama da sadim svoj. Odem do Troserinski pijac i nema mesta da se parkira. Preznojavam se... vozim Jugic 55. Zasto sam kupila Jugo je druga prica. Grejenje se gasi u motor negde i neznam kako. Odem do Bulevarski pijac i trazim mesto. Opet guzva i vidim jedno mesto..mnogo tesno. Udjem i nemogu da izadjem iz auto, opet nije dobro mesto! Ajde rikverc... gas gas gas i auto nece...sta je sad ovo??? Ispred mene covek se hvata za glavu. Ne razumem...Auto se ne pomera... "Bandera!!!!' Gospodja udarili ste banderu!!" Zato nije hteo u rikverc. Izadjem nekako jedva. Odem do veliki pijac opet nema parking!! UFFFF Setim se KVANTAZ. To je jedan pijac gde moze da se udje sa auto, cula sam za to ali nikada nisam bila. Dodjem tamo i udjem uz neku sitnu uplatu.. "Dobar dan molim vas 1 kg paradajz". "Aaa gospodjo to nemoze ovde, morate da kupite celu gajbu." "Ajde moze!" samo mislim kako mi se jede tu salatu hladnu. kako cu da sednem na terasu i uz hladno pivo grickam jednu sopsku salatu. Isto tako se desi sa krastavac. Dodjem kuci, znojeva, umorna. Kakav posao da kupis salatu. Moj muz me pita" Sta ce nam gajba paradajz i dzak krastavci?? Pa to ce da se skape." "Neznam. jelo mi se salata." Tek ce komsinica: "Pa ajde da napravis zimnicu!" Sta da napravim od paradajz? "Pa kecap!" Nikad nisam razmislila o tome da moze da se napravi kecap. U Holandiju nikada nisam napravila zimnicu niti znam neko ko je napravio. Prvo paprika kosta skoro 1 evro komad. Treba ti cela bogatsvo za jednu teglu! Vreme jeste za zimnicu. Sta jos moze? Ajde ajvar. Obozavam ajvar!!! Jela sam kod drugi ljudi ajvar. Tako krenem, kupim 60 kg papriku. Pozajmim kube, peci papriku, ljust papriku, cedi papriku, melji papriku, przi papriku pa mesaj mesaj i mesaj. Smrdjiva i znojava nosis tegle, kuvas tegle i onda sledi ciscenje ispred kuce. Ciscenje sve semenke iz fuge od plocice. Nikada nisam kapirala sto me ljudi gledali sa velike oci kada odem u gosti i kasikom jedem ajvar.. sada kapiram!!! Posle ovakav rad i trud kapiram da se jede sa malom kasicicom, pomalo. Oprezno da ne ispadne jedan kap. Da neko trazi da ga kupi od mene ne bih dala ni za 1000 din teglu..

Komplikovani

 Eee ljudi sta sam dozivela posle objave moj blog. Jadni politicari u ovu zemlju, kad ja sa 1 mali blog dobijem toliko komentare. Uglavnom dobri ali ima i te koje nisu hteli da kapiraju moju pricu.

 Kad sam pocela da zivim u Srbiju zivela sam odvojeno. Ljudi mi kazu: "Mnogo ti je lakse da zivis u istu kucu kod muzevu familiju", kad sam presla, kazu; "Pa dal si luda da zivis zajedno!". Kad sam kupila auto Jugo 55 jedni kazu:" Zasto si kupila tu kantu!", a drugi: "Ej super jeftine delove!". Kad kazem:" Srbi su super dobri ljudi!", onda dobijem komentar:"Jes! A zasto cele familije ne pricaju jednim sa drugim!" Kad kazem:" Srbija je prelepa!" Ljudi kazu: "Kako lepa, djubre na sve strane! Kad kazem da je Srbija prljava onda mi kazu:" Ajd pogledaj kakvu lepu prirodu ima!!" Kad sam rekla da zelim da zivim ovde kazu mi: "Ma bezi sto pre odavde!" A kad kazem sta cu ovde, onda kazu: "Pa sta nama fali?"...

Da li postoje neki prirucnik kako se ponasati u Srbiju? 

Da li moze neko da mi kaze tajnu ovog naroda ☺ 

E sada je pitanje jedna: da li hocu da pisem dalje bez da mi neko cenzurise tekstove? Prosli su dosta stranci kroz zemlju. Gde su njihove utisci? Da li su ih obrisali posle komentara.. ali sam shvatila jedno, reakcije cu uvek da dobijem. Mozda to i nije toliko lose, kritican covek uvek i sebe gleda kroz kritiku. A bez kritike nema naprednost. Neznam da li ste shvatili sta sam htela da kazem.. jer nisam htela neko da mi pregleda tekst pre objave.. jer ovo je moja i samo moja surovu istinu. Komplikovana sam i ja sada, ha - uklopila sam se! Jao ljudi bas vas volim, toliko komplikovani!

Foto: Davorin Dinić

Kulturno nekulturno

"Dobar dan ja sam Natascha". "Lepo kazi mi sta rade tvoje roditelji? Pita me buduci svekar. Bilo je to 1999 i znali smo se kratko. Mozda 5 dana. " Ima li tvoj otac jos braca ili sestra?" "Jeste, 2 tetke koju su razvedene i 2 braca, inace je jedan homoseksualac". Moj buduci muz me zove: "Natascha odmah dolazi!!! Da li znas da to nije kulturno! " o cemu se radi? Da li sam pogresila padez neki ili nisam persirala?Neznam o cemu se radi. "Ljubavi sta nije kulturno?" " To se u Srbiju ne prica!" Opet neznam ... jao moje tetke su razvedene.. ovde se ljudi ne razvedu..."Ovde Natascha ljudi smatraju homoseksualci kao tabu, nikome ne pricaj o tome! Nekoliko dana kasnije, sedimo sa drustvo i pokusavam da ispricam neki vic. Tesko mi ide zbog jezik ali vidim uspevam. Svi se smejaju. "Natascha to je bilo nekulturno!" O cemu sada pricas?! "Kada se u Srbiju prica vic i pominja se polni organi onda se kaze: ona stvar a ne koristis rec." Jao opet sam nesto pogresila. Tesko se uklapam ocigledno. Kod nas u Holandiju se sve zove kako se zove. Nemamo sinonimi niti je sramota biti gej. Kakve razlike! Onda se vozimo kolima do kuci i ispred nas neko odjenom ukoci auto." Pic@# ti ma@#rina!!!" Sta je sada ovo? U vic se ne koriste imena polnog organa a na sve strane ljudi psuju! Srbi su kulturni nekulturni...imam ja puno da naucim.

NIŠKA OMILJENA HOLANĐANKA

Dosla dobrodosla!: Sviranje nije pozdrav!

2005 decembra, ulazim kolima u Srbiju. Prvo sto vidim je starac na biciklu na sred autoput. Kamioni bez svetlo. Prodjemo pored Beograd i svi sviraju. Pitam muzu zasto toliko sviraju ovde? On kaze; tako se ovde pozdravljaju. Vozimo dalje i na sve strane se pozdravljaju samnom. Ja ih masem i veselo se smejem. Bas lepo! Osecam se bas dobrodoslo. Stizemo u Nis. Odmah u sup da se prijavim kao stranac. "Zasto ste dosli?" Ja sam dosla da zivim ovde. " "Na koliko dugo?" Na zauvek kazem ja. " Vi niste normalni!" Lep pocetak se ja mislim. Policajac mi kaze da nisam normalna. Stizemo kuci, hladno je i moram da zalozim. Muz otisao da sredi papire. Nemam sitno drvo i odlucim da zapalim cackalice.. mislim se sitno drvo... pa ubacim veliko i ugasi se. Gledam kroz prozor, blato. Parkiran jedan kamion bez tockove...tuga. Gde sam ja dosla..

Pihtije

Puding od meso! Sta je to sa Srbin da toliko voli meso da cak i puding jedu od meso. Bilo koje slavlje nemoze da prodje bez meso. Rostilj, prase. A kad ima jagnje liiii!!!! Ja sam pocela da jedem ovcu. Prase i dalje nemogu. Nekako mi smrdi. Mozda i zbog razne situacije. Ispred kuce nase 30 jul, vruce. Naidjem sa starije sin tada imao 2,5 godine. Moj dever izneo 2 prasici mrtvi i brije ih! Kazem njemu:"skloni to da ne vidi David". Racunam da dete koj vidi mrtvu zivotinju ce ima traume do kraja zivote. Vec kasno! David vidi i kaze: "Mama vidi prase!" Ja objasnim da spavaju i da je sve ok. Brzo prodjemo i udjemo u kucu. Tek uvece pred spavanje place David. Ja vec zaboravila za prase. "Davide kazi mami sta je!" On samo kaze prase i nastavi da jeca. "Dobro sine nista to nije!" Tek ce on: "David hoce jede prase!" A ja sve mislim da mu je zao a on se setio da nije jeo! Ili Sedimo nas 9 kod svekrve na rucak. Tu su i dever i jetrva sa blizancima od 7 godine. Predjelo brzinski... ajde kad ce meso! "Hocemo krcko!" (To je znaci kozica). "Uuu imamo glavu!!!" Ja se zgranim... kakvu glavu!! "Hocu ja mozak!!" Moj muz i jetrva se svadjaju ko ce mozak. Prsti se lepe, usta se siju od masno. Zatvorim oci i sanjam kako bi ovo izgledalo pre 1000 godina. Najverovatnije ne mnogo drugacije,  pobili bi se oko ovog mozga. Ili na Niski "POTEPALI BI SE".  Kad sam prvi put dosla u selo od moj svekar Gornje Vlase, svi su hteli da probam njihove pihtije. Ja pitam sta je to. A samo dobijem isti odgovor kod svaku kucu.. "Ovakve jos nisi jela". "Moras da probas!" Gledam ono ljigavo i mislim se kako da izbegnem. Kad u drugu kucu ista prica. U Holandiju se jede krompir. Na hiljadu nacina i ponekada i parce meso. Ponekada parce ribe. Povrce kao prilog. Moj muz kad je ziveo u Holandiju se desilo jednom da je kupio meso namenjeno za psa. Srce, usi, i bese jos nesto. Dodjem kuci i pitam sta to smrdi a on srecan kaze:"ej mnoogooo jeftino kod vas ali neznam sto se prodaje u posebni deo u marketu". Eto cisto neka lagana tema za razmisljanje. Sta spremati danas.

Hvala bogu

 Sve mi je nesto nejasno. Pocelo jos ranije kad sam dosla i svi imaju najbolji telefoni. Nose markiranu gardarobu, puse skupe cigare. Kafici po ceo dan puni. Kao da sam dosla kao Alissa u zemlju cudu i davali mi da pojedem otrovni keksic. Ide se kod frizer i manikir jednom mesecno. Ide se na depilaciju. Kad treba da se kreci zove se moler. Kad se studira nemoze da se radi. Roditelji placaju svadbe, presele se u supe da bih oslobodili deci kucu ili stan. Dignu krediti da bih kupili deci auto. Sad da vam kazem kako je to drugacije od naprimer Holandiju. U moju detinjstvo kad bih se kupilo gardarobu mogla sam da odaberem ne markirane stvari. Ako bih zelela nesto markirano morala sam da dodam svoje pare koju sam zaradjivala pored skole. Po ceo dan cistim boraniju u piljaru za mnogo male pare da bih kupila te levis 501 posle nekoliko meseci rad. Imam radnji staz od mojih 15 godine kao i sve moje prijatelji. Nemam vreme da odem na pice. Skolu, posao, kucne obaveze. 15 puta smo se selili po Holandiju, leto, zima nema veze. Moler nikada nisam videla u nasu kucu. Svi mi oblacimo staru gardarobu i danima sredjujemo novu kucu koju smo uzeli pod kiriju. Krecim, lepim tapete, cak i stavljala nove plocice u kupatilo. Dodju mi prijatelji iz skole i svi zajedno pomazu. Drugarice svi duge kose bez frizure, jednom u godinu vidimo frizer. Brijac u ruke i sredjuj se. Znalo se i kasnije kad sam radila. Placam svoj deo troskove. Sta je to, zasto je doslo do ovakav stav pitam se ja. Nije ovo kritika jer smatram da je to ovde normalno.  Meni sada sve ovo ide u prilog. Titraju me, titraju me svekar i svekrva. Voze me svuda, kad pada sneg moj svekar iztrci da mi kupi hleb. Da se ne bi mucila. Cak kad sam bila trudna svako jutro sam nasla na svoje vrata vruc burek. Svaki dan me pitaju da li treba nesto.   Imam i tu male svadje. Zato sto imam 2 sina. Subotu ujutru ja cistim kucu i moj stari sin jos tada 6 godine ima zadatak da cisti stepeniste. Kofu u ruke. Dodje moj svekar i kaze: " To nije normalno." Jos dete pa i decko to da radi. Nije stvar u ljubav. Nemam osecaj da moje roditelji me manje volile nego sto ovde ljudi vole svoju decu. Ovde bi deca mogli da bereju voce i povrce celo leto. Nema ko da bere. Mozda je to sto vam bog sve dao. Lepu zemlju sa dobrom klimu. Kruske padaju na sve strane bez da ih neko titra. Sljive tona. Priroda netaknuta, planine, izvorsku vodu. Dobili ste ovu zemlju za djabe od boga. Bez puno rada. Holandija morala da izbace cak deo more da bi dobili zemlju gde da grade. Morali da prave brane da se ne bi unistila zemlja. Morali da kope, sade, vestacko odrzavali sve. Vestacke sume, parkove. Cak i vestacko brdo da ne bi bilo sve bas toliko ravno. Sigurna sam da vecina ljudi to ne vidi bas tako. Srbija je prirodno lepa. Bog stvorio Srbiju a Holandjani stvorili Holandiju..Hvala bogu.

Skafander

Kada sam resila da se selimo u Srbiju imala sam 3 zahteve. 1. Zivimo sami, nikako u istu kucu sa svekar i svekrvu. 2. Da imam sta da radim (otvorimo nesto). 3. Ako nam ne ide da se vracamo bez svadje. E sada ziveli smo sami.... tada. (Dodjemo do tu temu u drugi blog). Otvorili smo radnju. Ja i moja jetrva smo otvorili sve za 199 din. Tada veliki hit. Prodajes gardarobu po razne cene koju se zavrsi na 99. 199, 299, 399 itd. Nikako okrugle cene. U pocetak smo radili zajedno. Da se uhodam. Posle 2 nedelje sam kao dogovoreno pocela sama da radim. Prvi problem je bilo da stignem do posao. Do sada sam sve isla kolima sa jetrvom. Krenem peske i stignem do pesacki prelaz. Cekam zeleno da se upali. Evo zeleneo! krenem da hodam, eto sa desne strane idu automobili. Ja se vracam na mesto. Cekam da prodju kola. Eeee opet crveno! Kod mene u Holandiju kada je zeleno onda nema potrebe da gledam da li ide od negde neki auto. Napokon posle pola sat stizem na posao. Inace je udaljenost 5 min. Stojem u radnju i naidju musterije." Imate li ove pantalone u teget boju?" Pojma nemam sta je teget...sada glupo mi je da kazem.."Pa pogledajte slobodno". Snasla sam se mislim se. Dodje druga musterija. Romkinja jedna i kaze: " Sine jao zaboravila sam pare da ponesem, dal nije problem sutra da platim?" Moja jetrva rekla da obavezno dajemo na pocek, tako da pristajem. "Vazi obavezno sutra dolazim da platim!" Tako prodje dan i odlicno mi islo. Pitaju me babe iz koje sam selo, jer pricam sa isti naglasak kao oni. Kazem da sam iz Holandiju i svi se slazu da je dobro sto sam dosla u Nis a ne u Beograd. Zadnje musterija, ulazi covek i ostane kod vrata."Izvinite da li imate skafander?" Ufff sta je sada skafander???? Gledam oko sebe, za sve sto vidim znam naziv, dzemperi, duks, pantalone, gace, majce... eeee to je sigurno skafander i ugledam u policu sa ves, Odem i uzmem to sto sam mislila da je skafander i srecno kazem "Imam!" Covek me gleda i kaze;" Tesko ce me to pomogne na skijanje, to su zabice!" Sve u svemu sam se polako naucila. Posle neko vreme sam vidila da je ipak bolje da se ne daje na recku. I kada sam sama otvorila bizuteriju onda sam polako i naucila mentalitet i jezik. Neke reci sam pogresno izgovorila i pravilo smesne situacije. Naprimer rec: kaciga sam mislila da se kaze: kacigla. Kao kad padnes ides ka ciglu. Onda Cecinu pesmu" Prljavo, prljavo... ja cujem "Prejebotine bog.. neznam tako mi zvucilo.. i pevam naglas u radnju. Tako ih bilo stotine reci.. Sada i dan danas uzivam u razgovor sa musterije.