Gde smo stali... a da. Otisli smo u Holandiju, zemlju gde stalno sebi ubedjujem da nista ne valja. Gde se samo radi i niko nikog ne gleda. Gde je sve bez osecaja i hladno.
Petak je i moram odmah da se prijavim jer utorak imam zakazan konzult sa poznatom lekarom u bolnicu i ako nisam prijavljena onda ne dobijem zdravstveno usiguranje. A ko zna koliko kosta jedan konzult u bolnicu. Pozovem ja opstinu i objasnim sve. Dosla sam i trebam da se hitno prijavim. Kazu da mogu odmah da dodjem i bicu prijavljena od odmah. Inace obicno traje 5 dana ali zbog moje situacije hoce da mi ucinu. I to bez kafe ili vezu. Posle toga pozovem privatno zdravstveno osiguranje i sredjeno, usigurana sam za 99 evra mesecno. Toliko kosta neku osnovnu osiguranje. Utorak je i strasno sam napeta, sta ce da mi kazu? Ulazim u bolnicu gde se prijavim na pult. Tu mi popune papire ( digitalno) i odmah naprave sliku od mene da slucajno ne bih gresili ili pomesali pacijenti. Idite u sobu 721 kaze nasmejena devojka. Hodam kroz bolnicu i cudim se, klavir postavljen sa natpisom:" slobodno svirajte muziku da nam ulepsajte". Prostor za molitvu za muslimane, golfvozilo za ljudi koju tesko hodaju, svi nasmejani i sve besprekorno cisto. Kao da sam usla u tv seriju Grejs atonomy. Stizem do prostoriju za ginekologiju i tu idem do wc. Muski i zenski i za invalidi. Sve cisto. Bukvalno bi postavila rucak na dasku koliko cisto. Aparat za kafu i caj i vodu, bezplatno. Koliko ljudi toliko i stolice. Sve sednu i citaju neke novine. Stize zena, mlada i blago nasmejana. Pruzi mi ruku i izvinjava se sto smo cekali 5 minuta. "Podjite samnom ", ona kaze. Ulazim u sobu za pregled i ta ista zena je ustvari moj doktor. Hocete da popijete nesto me pita ona...ja samo pocinjem da placem.. bukvalno jecam.. hvala bogu sto sam stigla ovde. Posle one bede ovo mi dodje kao shock. Uhvati me ona za ruku i samo me gleda. "Tu si sada, i sve cemo da ucinimo da ti pomognemo". Kakva zena... ja objasnim sve sta je bilo. Ona me sve pita. Predajem papire koj imam. Ona predlozi da ponovimo patologiju kad sam vec ponela materijal. Kaze:" svakog utorka je konzilijum ovde, 38 lekara su prisutni iz 3 razne bolnice. Preko skype su prisutni iz 3 razne gradovi. Tu su onkolozi, ginekolozi, internisti, radiolozi, itd. Svaki slucaj prodjemo svi zajedno. Ako treba bilo sta onda cemo da ti pruzimo najbolje sto imamo. Radimo u timovi. Ti si dosla u mnogo dobar tim strucnaci. Za 2 nedelje dobijes sve rezultate u 15:30 dolazi. Ona mi sve iskopirala dokumentaciju i odmah mi vratila u fasciklu novu. "A sad lezi da te pregledam". Uzela mi sigurno 10 brisevi, zbog pregled na bolnicne bakterije. Taj dan sam otisla kuci sa dobar osecaj. Cudno kako mozes da dobijes dobar osecaj bez da dobijes dobre vesti, nego sam pristup daje sigurnost. I samim tim i dobar osecaj. Prvi osmeh nakon svega. Prosli 2 dana i zvoni telefon. "Dobar dan ovde vas dr., kako se osecajte?" Ja zabezeknuta!!!! "Doktorka me zove da pitam kako sam...ja cutim i cekam neki vest.. "Ne ne samo zovem da cujem dal ste dobri, posto ste plakali kod mene.""Ako nemozete da spavajte uzimate slobodno neki bromezepam, nemojte da se mucite". I tako jos 20 minute pricamo o moj osecaj! "Vidimo se uskoro". U medju vremena meni stigne natpismeno dogovoren termin za sledeci sastanak u bolnicu. Dosao taj dan, 2 august, sv. Ilija i cim sam sela ispred dr., ona mi kaze:"cestitam, dobili smo isti rezultati, netreba nista!"" Niti hemioterapiju, niti zracenje. ""U Srbiju su te dobro operisali. ""Istrazivanje pokazalo da na taj tumor ne reaguje hemio, idite kuci i opustite se." "Idi na kontrole a ne precesto da ne upadnete u depresije ili strahove." "Zakazala sam ti skener za debljinu kosti zbog naglo upadanje u klimaksa, to vam je prekosutra." Ovo je jedan VELIKI UFFFFF i to na Sv. Iliju. Kuci me ceka veliki buket cvece od komsije, jos jedan buket od moje tetke. Te komsije neznam. To su komsije od moje sestre a ona se skoro tu uselila. Topli moji Holandjani, svi nasli vreme da me ispostuju i da pitaju kako sam. Da me obraduju i ohrabraju. Jedna zdrava atmosfera je vladala. Dobro je. Idem si kuci u moj Nis. Ide mi se i ne ide mi se.. do sada nikada nisam imala kontakt sa bolescu pa da mogu da uporedim. Samo znam slucaje gde ljudi bolestni stoju po ceo dan cekaju red da bih ih neko izdrao. (Ne pricam za moj Srpski dr. On je jedan od izuzetak). Te hladni ljudi koju ja zamislila, nisu vise hladni. Da li kriza dovela i toplote u Holandiju. Po prvi put me poljulja da napustim Srbiju. Vracamo se idemo dalje..
Prodje 3 meseca i zakazem konzilijum, sa pomisao da upadnem u redovne kontrole. Da me "oprave". Tamo je inace blagi uzas. Prepune hodnici, nema mesto da se stoje a svi bolesni! Zene sa perikama se tesu. Ceo dan cekaju da ulaze u tu jednu sobu i za 5 min su opet napolje. Tek oni mi prepise hemioterapiju!!! Za nedajboze... pa cekaj, valjda hemio nema nikakav efekat na ovaj tumor!?!? Opet u spag.. sta da radim sada?? Zovem Holandiju (bolnicu) i tamo mi na mail sve ponove. Da se u Holandiju lece "evidence based". Da ne daju lekove bez dokaze dal pomognu. I to me podseti na bezbrojne antibiotike koj ljudi piju za nedaj boze. Protokoli su razne u svakoj zemlji. Pa se razmislim kako je to moguce. Svetska organizacija zdravlje treba da stavlja jednu liniju. Zasto bi se neko izlagao hemioterapiju da mu steti srce i druge organe ako nije dokazano dal pomaze.. sa druge strane ovde u Srbiju dobijem preglede na 3 meseci. Tamo ne bi dobila preglede sem ako me ne zaboli nesto. Ima dve strane to " za nedaj boze". Ja padnem opet u ocaj.. strah me preplavi. Sta ako mi ostale te micrometastaze koj sam imala.
Sa sve strane trazim odgovore i zovem razne lekare u Srbiju. I svi uglavnom se slozu, da poslusam Holandiju. Ipak tamo mnogo pare daju na istrazivanja. I tako i uradim. Idem na 3 meseci na preglede.. za nedajboze...
